Razvoj govora kod dece je fascinantan proces koji se odvija u različitim fazama, počevši od trenutka kada se beba rodi. Svaka faza donosi nove sposobnosti i veštine koje su ključne za komunikaciju i socijalizaciju. U ovom blog postu, istražićemo glavne faze razvoja govora i pružiti savete kako možeš podržati svoje mališane u ovom važnom procesu.
Svako dete je priča za sebe
Razumemo koliko može biti izazovno i frustrirajuće kada primetiš da tvoje dete možda kasni u razvoju govora u poređenju s vršnjacima ili jednostavno neke glasove ne izgovara dovoljno dobro kao oni. Svako dete je jedinstveno, sa svojim tempom učenja i razvojnim potrebama. Dok se neka deca možda brzo upuste u izgovaranje reči i formiranje rečenica, druga se možda fokusiraju na istraživanje sveta oko sebe na različite načine, što može usporiti njihov verbalni razvoj.
Važno je da imaš na umu da postoje mnogi faktori koji utiču na razvoj govora, uključujući genetiku, okolinu, pa čak i lična interesovanja. Svaka beba ili malo dete ima svoju priču, i to je sasvim normalno.
Kao roditelj, možda se ponekad osećaš pod pritiskom da tvoje dete postigne određene prekretnice u razvoju govora, ali važno je da se setiš da se svako dete razvija na svoj način. Razgovor sa drugim roditeljima i stručnjacima može ti pomoći da shvatiš da su varijacije u razvoju govora česte i normalne.
Pružajući ljubav, podršku i razumevanje, možeš pomoći svom detetu da se oseća sigurno u svom napretku. Umesto da se fokusiraš na poređenje, usmeri energiju na interakciju s svojim detetom kroz igru, čitanje i razgovor. Tako ćeš, ne samo stimulisati razvoj govora, već i izgraditi čvrstu emocionalnu vezu koja će biti od pomoći u njegovom daljem razvoju.
Faze razvoja govora
Razvoj govora kod dece nije nimalo jednostavan korak u odrastanju. Deca ne samo da treba da nauče jezik već i da nauče kako se upšte govori. U nastavku ćemo ti svaku od 5 faza razvoja pojasniti i potruditi se da u toj fazi bolje razumeš svoje dete.
1. Faza zvučne komunikacije (0-6 meseci)
U ovoj fazi, bebe komuniciraju putem plača, grimasa i zvukova. Prvi zvuci koje bebe ispuštaju su refleksni i služe za zadovoljavanje osnovnih potreba. U ovom periodu je važno da stimulišeš bebu verbalno, govoreći joj, pevanjem i odgovaranjem na njene zvuke. Igra s ritmom i tonom može pomoći u razvoju sluha i prepoznavanju zvukova. Prvi začeci dvosmerne komunikacije dešavaju se upravo u ovoj fazi. To su trenuci kada se obraćaš bebi a ona zaćuti i počne se smejati. Neodoljivo, zar ne!
Upravo u ovom periodu beba počinje sa svojim začecima govora: gukanjem i izgovaranjem slogova poput: ba, da, pe, aga. Imitiranje bebe u ovom periodu može znatno pospešiti njeno dalje samopouzdanje u govoru.
2. Faza početnog govora (6-12 meseci)
Bebe počinju da izgovaraju prve reči, obično u vidu jednostavnih slogova poput “ma-ma” ili “da-da”.
Tvoja beba će u ovoj fazi najverovatnije početi da vezuje govorne iskaze za svakodnevne situacije. Npr. kada je pitaš gde je svetlo, beba će okrenuti glavu ka gore i gledati u tom pravcu.
U ovom periodu, roditelji mogu koristiti igre sa zvukovima, ponavljajući reči i podstičući bebu da ih ponovi. Korišćenje slika i knjiga može dodatno pomoći u povezivanju reči sa stvarima u okolini.
Već od prve godine možeš očekivati prve razumljive reči poput “mama, tata, deda”. Sve to je produkt celokupnog vežbanja u prvoj godinu života. Svaki bebin neartikulisan zvuk shvataj kao njen pokušaj da bolje savlada veštinu progovaranja.
3. Faza aktivnog govora (12-24 meseca)
Ovo je period kada deca počinju da izgovaraju jednostavne rečenice i postavljaju pitanja. Njihov vokabular se rapidno širi, a sposobnost razumevanja postaje sve kompleksnija. Roditelji mogu podržati ovu fazu tako što će često pričati sa svojom decom, postavljati im pitanja i poticati ih da opisuju ono što vide ili rade.
Tada možete očekivati i ove prekretnice:
- Dete u ovom periodu razume jednostavna pitanja i naloge: “Donesi lutku”, “Gde je tata?”, “Ljubi batu”;
- Zna da pokaže neke delove tela;
- Sluša kratke priče i pesmice;
- Pokazuje slike u slikovnicama koristeći pokazni gest i pokušava da imitira zvukove životinja ili predmeta sa slike;
- Proširuje se rečnik;
- Dete počinje da koristi upitne reči kao što su gde i šta;
- Odgovara na pitanje sa ne i da;
- Koristi imenice, glagole, prideve;
- Razvija se fraza i rečenica od dve do 3 reči.
Ovo je ujedno i najnaprednija faza govora u kojoj dete najčešće najviše napreduje u govoru i gotovo da možeš da pomisliš da je samo čekalo trenutak da sve što je do tad učilo počne svakodnevno da koristi.
4. Faza složenog govora (2-3 godine)
Deca počinju da koriste složenije rečenice i izražavaju svoje misli i osećanja. Možeš primetiti kako dete zna da kaže kada je ljuto, tužno ili srećno. Sve to će, naravno, u početku govoriti na sopstvenom jeziku kojeg ti najbolje možeš razumeti.
Tada se mogu pojaviti i početni znakovi za korišćenje gramatike ali možeš primetiti i da uzgovara sve vokale i neke konsonante (p, b, t, d, m, n, j, v, k i g). Dete u periodu od 2 do 3 godine počinje čak i da razume prostorne odnose u i na.
Ukoliko primećuješ da je pitanja odjednom previše, pripremi se da ih iz dana u dan bude sve više. Upravo tada deca iniciraju komunikaciju, postavljaju pitanja, komentarišu stvari oko sebe.
Aktivno uključivanje u priče, igre uloga i razgovori o svakodnevnim situacijama pomažu deci da unaprede svoje jezičke veštine.
5. Faza usavršavanja (3-5 godina)
Došli smo do faze kada deca sve bolje razumeju i koriste gramatička pravila, a njihov rečnik postaje bogatiji. U ovoj fazi, važno je pružiti deci raznolike jezičke stimulanse, kao što su knjige, pesme i razgovori o različitim temama. Pomoć u razvijanju veština slušanja i izražavanja misli može znatno uticati na njihov socijalni i emocionalni razvoj.
Među decom koja imaju poremećaj govora, 34% onih uzrasta 3-10 godina ima višestruke poremećaje komunikacije dok 25,4% onih uzrasta od 11-17 godina ima višestruke poremećaje.
Kada se obratiti logopedu?
Ako primetiš da tvoje dete kasni u razvoju govora, važno je obratiti pažnju na znakove koji ukazuju na to da bi moglo biti korisno potražiti pomoć logopeda. U ranom detinjstvu, deca obično prolaze kroz određene faze razvoja govora koje uključuju izgovaranje prvih reči oko prve godine života i formiranje jednostavnih rečenica do treće godine.
Ako tvoje deteima određene poteškoće, kao što su nedostatak rečnika ili poteškoće u povezivanju reči u rečenice, to može biti signal da je vreme za dodatnu podršku. Takođe, ako primećuješ da se tvoje dete teško izražava ili da ne reaguje na zahteve i pitanja, to može ukazivati na potencijalne jezičke smetnje koje je najbolje prepoznati i adresirati što pre.
Prve posete logopedu mogu biti od pomoći ne samo u postavljanju dijagnoze, već i za upoznavanje sa načinom na koji možeš pomoći detetu.. Logoped će proceniti mogućnosti tvog deteta, uključujući izgovor, razumevanje i sposobnost korišćenja jezika u komunikaciji.
U zavisnosti od procene, može se preporučiti individualni plan terapije koji može uključivati igre i aktivnosti koje stimulišu jezičke sposobnosti, kao i rad na samopouzdanju u komunikaciji. U mnogim slučajevima, ranija intervencija može značajno olakšati napredak u razvoju govora i jezika, čime se poboljšavaju i socijalne veštine i opšta komunikacija deteta u svakodnevnom životu. Zbog toga je važno ne čekati, već reagovati ukoliko imaš bilo kakve sumnje u vezi sa razvojem govora tvog deteta.
Da li deca danas brže progovore nego nekada?
Razvoj govora kod dece može značajno varirati, ali postoje određene statistike koje nam daju uvid u prosečna vremena progovaranja.
Statistika o dobu progovaranja
- Savremene studije:
– U savremenim istraživanjima, većina dece počinje da izgovara prve reči između 10. i 14. meseca života.
– U ovom veku, uočeno je da se do 2. godine, većina dece koristi jednostavnim rečenicama, dok do 3. godine obično koriste složenije konstrukcije.
- Poređenje s prošlim vekom:
– U 20. veku, posebno sredinom do kasnih 1900-ih, prosek za prvo izgovaranje reči bio je sličan, ali su mnoge studije pokazivale da su deca često govorila prve reči nešto kasnije, između 12. i 18. meseca.
– Takođe, u prošlom veku je bilo uobičajeno da se smatra da deca možda ne progovaraju sve do 2. godine, dok su se danas roditelji više fokusirali na raniji razvoj govora.
Koji su razlozi za promene?
– Promene u obrazovanju i roditeljstvu: Savremeni pristupi obrazovanju i roditeljstvu često uključuju više verbalne interakcije, čitanje knjiga i igru koja podstiče govor, što može ubrzati proces.
-Tehnološki uticaj: U današnje vreme, dostupnost digitalnih resursa, kao što su edukativne aplikacije i video sadržaji, može imati i pozitivne i negativne efekte na razvoj govora. Tehnološki razvoj, s druge strane doveo je do progovaranja prvo stranog jezika, disleksije i disgrafije kod drastičnih primera izloženosti ekranizmu.
Ukratko, iako su prosečna vremena za progovaranje slična, današnji pristupi i razumevanje razvoja govora doprinose ranijem i bogatijem verbalnom izražavanju kod dece. To pokazuje kako se promenio fokus na važnost ranog razvoja komunikacijskih veština tokom vremena.
Saveti za podršku razvoju govora
- Komunicirajte redovno:Često razgovaraj sa svojim detetom. Postavljajući mu pitanja na koja želi da da odgovor podstičeš raniji govor.
- Čitajte knjige: Uključite čitanje u svakodnevnu rutinu. Birajte raznolike teme i ilustracije koje će privući pažnju vašeg deteta.
- Igrajte se: Kroz igru možete podsticati kreativno izražavanje. Brojne igre u kojima se koriste jednostavne reči, mogu motivisati dete da u igri ponovi ono što ti kažeš. Na primer, kada se igrate autićima, možeš reći “Ode!” i dete će nesvesno tu reč ponoviti kada ono bude došlo njegov red. Ukoliko vam trebaju ideje za igre koje razvojaju finu motoriku, možete ih pronaći ovde.
- Slušajte: Aktivno slušanje je ključno. Pokaži interesovanje za ono što vaše dete govori, postavljaj dodatna pitanja i pruži povratne informacije.
- Budi strpljiva: Svako dete se razvija sopstvenim tempom. Važno je biti strpljiv i podržavati njihov napredak.
Razvoj govora kod dece je složen, ali i izuzetno važan proces koji postavlja temelje za njihovu buduću komunikaciju i interakciju s drugima. Kroz svakodnevne aktivnosti, igru i razgovor, možeš značajno doprineti ovom razvoju. Uživajte u svakom trenutku, jer svaka nova reč koju tvoje dete izgovori donosi radost i znaj da se upravo taj period više neće vratiti.