Draga mama, dobrodošla u sasvim novu fazu odgajanja bebe. Uvodjenje nemlečne ishrane zna da bude jedan od najizizovnijih prelaza u roditeljstvu, zato što je potrebno da svaka mama upozna svoje dete i prilagodi rutinu ishrane njegovoj prirodi. Svakako da postoje neki opšti saveti. Upravo ovde ćeš ih pronaći.
Kada beba može početi sa uvođenjem čvrste hrane?
Spremnost svake bebe na uvodjenje nemlečne ishrane zavisi isključivo od njenog sopstvenog razvoja. Upravo zato, kod svoje bebe traži ove veštine:
- Drži glavu uspravno: Kada beba može da sedi u hranilici ili sedištu za bebe a da dobro kontroliše glavu.
- Razvijen refleks za hranu: Beba otvara usta kada joj primakneš hranu. Ako beba poseže za hranom dok te gleda kako jedeš to može biti još jedan znak da je spremna da jede čvrstu hranu.
- Ume da guta: Ako primetiš da beba ume da hranu prebaci iz usta ka grlu, bez da je ispljune na bradu, znači da je usvojila još jednu važnu veštinu u procesu navikavanja na čvrstu hranu. Zapamti, tvoja beba nikada ranije nije uzimala ništa gušće od mleka tako da čak i ove osnovne veštine ona mora naučiti. Zato, neka tekstura kašica u početku bude žiđa, a zatim sve gušća i gušća. Kada beba izbacuje hranu, možda će biti potrebno još nedelju/dve da bude spremna na ovu vrstu ishrane.
- Dovoljno je napredovala: Kada bebe udvostruče svoju težinu sa kojom su se rodile, otprilike tada se procenjuje da je njihovo telo spremno za uvođenje nemlečne ishrane. To obično biva oko 4. meseca, ali nemoj biti zabrinuta ukoliko to nije slučaj sa tvojom bebom.
→ Važno je da znaš: Američka pedijatrijska akademija za bebe koje doje preporučuje da beba bude isključivo dojena 6 meseci, nakon toga se predlaže nastavak dojenja uz uvođenje jedne po jedne namirnice. Dojenje bi trebalo nastaviti do 2. godine ili duže i treba dojiti bebu kada ona to želi, jer se time podržava njen zdrav razvoj. Više o dojenju na zahtev pročitaj ovde.
Kako hraniti bebu?
Na samom početku hranjenja, naročito ukoliko ti je to prvo dete, na ovaj proces ćete se navikavati i beba i ti. Zato je dobro što si ovde da zajedno prođemo kroz osnovne savete za hranjenje beba.
Neka prvi zalogaji budu koliko pola kašičice. Razgovaraj sa bebom pri svakom zalogaju. Tvoj osmeh, pesmice i imitiranje zvuka uživanja u hrani (mmm, baš je lepo) mogu je motivisati da lakše prihvati prve zalogaje. U početku joj neće ići sasvim lako, zato imaj strpljenja za njene ispade.
Beba ne bi trebala da bude previše gladna kada se navikava na nemlečnu ishranu. Zato je možeš hraniti u nekom periodu između dva podoja ili dve flašice.
Nemoj da te iznenađuje što dobar deo kašice završi na bebinom licu, odeći ili svuda oko nje. Ceo taj proces podrazumeva malo više nereda nego inače, i to je sasvim u redu.
Kada se desi da beba plače ili se okreće od kašike, nipošto je nemoj primoravati na obrok. To može izazvati frustraciju od hranjenja koja može duže trajati.
Koju hranu ponuditi prvo?
Neka izbor prve namirnice za tvoju bebu ostane na tebi. Neke mame preferiraju kašu od pirinča kao prvi obrok, zato što je neutralnog ukusa i jednostavna za pripremu.
U ovom prosecu, možeš se odlučiti da li želiš sama pripremati hranu ili da kupuješ već pripremljenu. Svakako da je organsko najzdravija opcija, ali ovaj izbor se uvek vraća tebi.
U svakom slučaju, imaj na umu sledeće:
- Hrana treba da bude mekana ili pasirana kako bi se sprečilo gušenje.
- Na svakih 3-5 dana uvodi se jedna nova namirnica koje se kasnije mogu kombinovati sa onim već isprobanim. Tokom uvođenja nove namirnice prati bebine reakcije zbog potencijalne alergije.
- Nema dokaza da čekanje na uvođenje hrane bezbedne (meke) za bebe, kao što su jaja, mlečni proizvodi, soja, proizvodi od kikirikija ili riba, starijih od 4 do 6 meseci, sprečava alergiju na hranu. Međutim, testiranje na alergiju na kikiriki preporučuje se za bebe sa teškim ekcemom i/ili alergijom na jaja. Proveri sa lekarom svog deteta kako i kada davati proizvode od kikirikija.
- Nema dokaza da će beba razviti odbojnost prema povrću ako prvo probaju voće.
- Obavezno uključite hranu koja obezbeđuje gvožđe i cink, kao što su kašice napravljene od mesa ili žitarica obogaćenih gvožđem.
- Ako koristiš gotove žitarice, uveri se da su napravljene za bebe i da su obogaćene gvožđem. Žitarice za bebe su dostupne unapred pripremljene ili one suve koje pripremaš dodavanje majčinog mleka, formule ili vode.
U roku od nekoliko meseci od početka uzimanja čvrste hrane, dnevna ishrana bebe treba da uključuje raznovrsnu hranu, kao što su majčino mleko, formula ili oboje; meso; žitarice; povrće; voće; jaja; i ribe.
Ispod ti ostavljamo listu namirnica u kojoj možeš obeležiti sve namirnice koje je beba probala, i označiti ih ocenom ili smajlićem koji će ti govoriti koliko se bebi ta namirnica svidela.
Kada je vreme za veće komadiće?
Glavna briga svakog roditelja čija beba treba da počne da jede veće komadiće jeste rizik od gušenja hranom. Najbolja smernica koja će ti pomoći da saznaš da li je beba spremna za neblendanu hranu jeste kada beba samostalno, sedeći u stolici ručicom primakne hranu ustima. To je otprilike uzrast u kom će moći i da progura mekani zalogaj kroz grlo.
Neka sve što pripremaš bude jako mekano tako da ga ti možeš lako zgnječiti prstom, zato uvek hranu duže kuvaj za svoju bebu. Dok se kuva hranu ne treba začiniti jer beba mora da upozna prirodne ukuse namirnica.
Napominjemo: Iako se upoznaje sa većim delovima hrane, bebi ne treba odmah davati hranu koja se žvaće, jer se tek upoznaje sa novim oblikom hrane. Kašice koje je do sada jela nisu zahtevale žvakanje, tako da neka i komadići budu dovoljno mekani da ih može lako zgnječiti jezikom.
Očekuj ove promene
Mame se na prvu loptu uplaše kad vide promenjenu stolicu kod bebe, zaboravljajući da sada postoji novi faktor koji utiče na njen sadržaj. Evo nekoliko promena koje možeš očekivati:
- Stolica postaje čvršća,
- Promenljive je boje (od spanaća moće biti zelena o cvekla može pocrveneti i stolicu a ponekad čak i urin),
- Sadrži nesvarene komadiće hrane (ljuske graška ili kukuruza itd),
Međutim, ako je stolica izuzetno meka, vodenasta ili puna sluzi, to može značiti da je digestivni trakt nadražen. U tom slučaju smanji količinu čvrste hrane i unosi je sporije. Ako je stolica i dalje meka, vodenasta ili puna sluzi, razgovaraj sa pedijatrom kako biste pronašli uzrok.
Da li je voćni sok u redu?
Iako zvuči primamljivo i sasvim prirodno, zato što su slatki sokići na sve strane u prodavnica, sok ne treba davati bebama. Čak ni onaj najprirodniji. Posle prve godine sve do treće godine detetu možeš dati isključivo 100% voćni sok. Soku ne treba dodavati vodu ili šećer, već ponuditi samo ceđeno voće.
Zašto sve to? Zato što čak i prirodni sok ima veliku moć da “zavara” bebin želudac i da je dugo drži osećaj sitosti. Zbog primamljivog ukusa i lakog konzumiranja, sok smanjuje apetit za drugu, hranljiviju hranu, uključujući čak i majčino mleko ili formulu.
Kako ponuditi sok detetu?
Sok možete ponuditi u malim čašicama ili specijalnim šoljicama za decu s ručkama. Izbegavajte flašice, jer mogu doprineti razvoju karijesa. Takođe, izbegavaj da dete sok spava neposredno pre dremke ili večernjeg spavanja, jer u mnogome utiče u nastajanju karijesa.
Što se količine soka na dnevnom nivou tiče, u redu je da beba popije oko 100 ml dnevno vodeći računa da nikako ne preteraš jer preteran unos soka može izazvati pelenski osip, dijareju ili prekomerno povećanje telesne težine.
Voda: da ili ne?
Isključivo dojenim bebama nije potrebna voda. Majčino mleko, formula ili oboje obezbeđuju svu tečnost koja im je potrebna. Međutim, u redu je ponuditi malo vode kada beba počne sa nemlečnom ishranom.
Kako bi se beba lakše navikla na vodu dobro bi bilo da koristi otvorene čaše ili one sa manjim otvorima ili slamčicama. Kad počne da pije vodu neka to bude do jedne čašice dnevno ili 100ml.
U toplijim danima, ili ako živite na mestu sa suvom klimom, bebi će verovatno trebati i više vode.
Sada se stvaraju dobre navike
Iako ceo ovaj proces može biti naporan zbog brojnih detalja o kojima treba povesti računa, ne treba zanemariti njegovu važnost u daljem životu deteta. Navike koje sada stekne, značiće za njega verovatno celog života. Zato je važno da one budu pozitivne. Evo nekoliko saveta:
- Neka se beba navikne na proces jedenja – da sedi na istom mestu, uzima hranu iz kašike, odmara između zalogaja i stane kada je sita.
- Beba treba da prisustvuje porodičnim obrocima i da i ona u njima učestvuje kada god može. Istraživanja pokazuju da redovni zajednički obroci pozitivno utiču na emotivni i mentalni razvoj deteta.
- Trudi se da detetu uvek pružaš zdrav obrok koji je bogat hranljivim materijama koje su njima jako potrebne.
Upoznajući rutinu svoje bebe, za vas ćeš vremenom prikupiti još mnogo saveta koje možeš sama seb uputiti i uvrstiti u svakodnevicu kako bi poboljšala kvalitet ishrane svoje bebe na trajnom nivou.
Šta je blw?
BLW, ili “baby-led weaning,” je metoda za uvodjenje nemlečne ishrane e kod beba koja se zasniva na tome da beba sama bira i jede hranu. Umesto da ih hrane kašicama, roditelji nude čvrste komade hrane koje beba može da uzme i istražuje rukama.
Preporučuje se započinjanje BLW-a kada beba ima oko 6 meseci, kada može da sedi uz podršku i pokazuje interes za hranu. Ova metoda ne samo da pomaže u razvoju motorike, već i potiče samopouzdanje i samostalnost kod beba.
Međutim, važno je biti svestan i potencijalnih izazova. Proces može biti prilično neuredan, a neki roditelji mogu biti zabrinuti zbog rizika od gušenja. Ključ je u pravilnom nuđenju hrane i poznavanju razlika između gušenja i povraćanja. Takođe, konsultacija s pedijatrom pre započinjanja BLW-a može pomoći u razumevanju specifičnih potreba bebe i osigurati bezbednost tokom prelaska na čvrstu hranu.
Svakako da ipak zbog navedenih izazova preporučujemo hranjenje bebe blendanim kašicama, koje će vremenom biti sve gušće dok se ne dođe do mekanih manjih delova za koje će beba tada biti potpuno spremna i raspoložena da sama uz zabavu jede ručicama ili koristi escajg.
Klikni ovde i preuzmi listu u punoj veličini.