Ekranizam kod dece i beba – koliko je poguban i kako napraviti balans?

Jesi li znala da se negativni efekti prekomerne upotrebe ekrana kod beba i dece kreću od poremećaja pažnje do nedostatka empatije? Koliko god se tih nekoliko trenutaka, kada želimo da se posvetimo nečemu jako važnom i uključimo ekran kako nas dete ne bi ometalo, činilo bezazlenim, ne možeš ni da zamisliš koliko to razarajuće utiče na mentalni (ali i svaki drugi) razvoj tvog deteta. Zato ćeš se, čitanjem redova koji slede, uveriti da ekran što duže držiš podalje od onih koji ti najviše znače. 

Šta je ekranizam?

Nije redak slučaj da na javnim mestima poput kafića ili čekaonica vidimo kako su roditelji pronašli lagano rešenje da umire svoju decu tako što su im jednostavno dali svoje (ili još gore: njihove) telefone u ruke i pustili nekakav sadržaj na aplikaciju Youtube. Ovaj prizor toliko je normalizovan da gotovo i zaboravljamo da je deci potrebna i dosada. U nedostatku zabave, roditelji nude ekrane i tako dolazi do ekranizma. 

Ekranizam je pojam koji se koristi za označavanje prekomernog ili nesvesnog korišćenja ekrana, i najčešće se vezuje za decu i omladinu. Ovaj fenomen obuhvata višak vremena provedenog pred ekranima, bilo da se radi o televiziji, računarima, tabletima ili pametnim telefonima. 

Kod dece, prekomerno vreme provedeno uz ekrane može ometati njihov razvoj, jer im oduzima vreme koje bi mogli da provedu u igri, učenju, društvenim interakcijama ili fizičkoj aktivnosti. Ekranizam takođe može dovesti do problema sa pažnjom, smanjenja kreativnosti i povećanja stresa i anksioznosti. Zbog ovih potencijalnih rizika, stručnjaci preporučuju roditeljima da pažljivo prate vreme koje njihova deca provode pred ekranima i da im pomognu da razvijaju zdrave digitalne navike. 

Upravo zato, hajde da vidimo koliko vremena pred ekranima nije zabrinjavajuće. 

Koliko vremena pred ekranima je u redu? 

Iako ponekad pomislimo da je gotovo nemoguće bebu nikada ne izložiti ekranima ipak postoje jasne preporuke svetskih organizacija po pitanju ove sve pogubnije navike. 

Američka akademija za pedijatriju (AAP) preporučuje da bebe mlađe od 18 meseci uopšte ne provode vreme pred ekranom. Izuzetak od ovog pravila je video ćaskanje sa bakom i dedom ili drugim članovima porodice ili prijateljima, što se smatra kvalitetnim vremenom u interakciji sa drugima.

Mala deca uzrasta od 18 do 24 meseca mogu da počnu da uživaju u vremenu ispred ekrana sa roditeljem ili starateljem. Deca ovog uzrasta mogu da gledaju edukativni sadržaj isključivo kada je neko stariji tu, pa da zajedno komentarišu, reaguju i objašnjavaju ono što vide.

Što se tiče uzrasta od 2 do 3 godine ta deca mogu provesti do jedan sat ispred ekrana i to samo ako gledaju visokokvalitetni edukativni sadržaj. 

Pojedinim roditeljima ovakve mere mogu delovati neizvodljivo, zato što su se isuviše navikli na olakšice koje ekran sa sobom donosi. Lakše završavamo kućne poslove, kvalitetnije razgovaramo sa prijateljima, možemo na miru da se istuširamo itd. Ali, potrebno je da se svaki roditelj zapita Da li su ti trenuci većeg komfora vredni brojnih pretnji koje ekranizam kod dece izaziva?

Uticaj ekrana na fizičko zdravlje dece

Uticaj ekrana na fizičko zdravlje dece može biti značajan, posebno ako deca prekomerno provode vreme pred ekranima. Neki od najvažnijih aspekata uticaja uključuju:

1. Probleme sa vidom:

   Dugo gledanje u ekrane može izazvati naprezanje očiju, što se često naziva sindrom kompjuterskog vida. Simptomi mogu uključivati suve oči, zamagljen vid, bolove u očima i glavobolje. Deca koja previše koriste ekrane takođe mogu razviti kratkovidost (miopiju), što postaje sve češće među mališanima. 

2. Smanjena fizička aktivnost:

  Kada deca provode previše vremena pred ekranima, često zanemaruju fizičke aktivnosti i igre na otvorenom. To može doprineti povećanju telesne mase, smanjenju snage i izdržljivosti, a dugoročno povećava rizik od gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i drugih problema vezanih za fizičko zdravlje.

3. Problemi sa držanjem tela:

   Dugotrajno sedenje ispred ekrana može dovesti do problema sa držanjem tela, jer deca često sede u nepravilnim položajima (sagnuta ili sa nagnutom glavom). Ovo može izazvati bolove u leđima, vratu i ramenima, a kod starije dece može uzrokovati hronične probleme sa kičmom.

4. Poremećaji spavanja:

   Korišćenje ekrana, posebno u večernjim satima, može narušiti kvalitet spavanja. Plavi svetlosni talasi koje ekrani emituju mogu ometati proizvodnju melatonina, hormona koji reguliše san. Zbog toga deca mogu imati poteškoće sa uspavljivanjem i spavanjem, što dovodi do umora, razdražljivosti i smanjenja koncentracije tokom dana.

Kako bi se smanjili negativni uticaji na fizičko zdravlje, stručnjaci preporučuju roditeljima da postave jasna pravila o vremenu provedenom pred ekranom, da podstiču fizičku aktivnost, kao i da brinu o pravilnom držanju tela i odmoru za oči.

Ekranizam kod dece utiče i na emotivni razvoj

U svetu ekrana, tvoje dete je izloženo raznim stresnim informacijama i negativnim emocijama (npr. nasilje, tuga, strah) koje mogu izazvati emocionalnu reakciju. 

Nemoj se čuditi ukoliko ti se učini da je nivo stresa i aksioznisti kod tvog deteta ipak preteran jer, dugotrajna izloženost ovakvim sadržajima može negativno uticati na mentalno zdravlje dece. Takođe, deca koja previše koriste društvene mreže mogu postati previše zabrinuta zbog svog izgleda, statusa ili mišljenja drugih, što dodatno doprinosi emocionalnom stresu.

Smanjena empatija

Istraživanja su pokazala da vreme ispred ekrana inhibira sposobnost male dece da razumeju emocije ljudi oko sebe i da prema njihovim izrazima lica shvate kako se osoba ispred njih oseća. Nesumnjivo je da je ova veština jedna od presudnih za uspostavljanje osnovnih komunikacijskih veština ali i u izgradnji empatije. 

„Dok bebe ne razviju jezik“, navodi Čarls Nelson, neuronaučnik sa Harvarda koji proučava uticaj zanemarivanja na dečiji mozak, „sva komunikacija je neverbalna, tako da njen razvoj u velikoj meri zavisi od posmatranja lica i razumevanja grimasa. Da li je ova osoba srećna ili je ljuta? To je ono što bebe prvo nauče kada je interakcija u pitanju.“ Ta dvosmerna interakcija između dece i odraslih je kritično važna za razvoj mozga. 

Izloženost ekranima smanjuje sposobnost beba da shvataju ljudske emocije i kontrolišu svoju frustraciju. Ekrani mogu biti jedan od uzroka češće pojave tantruma (više od tantrumima čitaj ovde). To takođe umanjuje aktivnosti koje pomažu u jačanju njihovih mentalnih sposobnosti, kao što su igra i interakcija sa drugom decom. Ali ako moraš da se osloniš na ekrane u određenim trenucima, samo vodi računa o tome da kontrolišeš kvalitet onoga što gledaju i da na neki način učetvuješ. Prednosti ograničavanja, pa čak i eliminisanja vremena ispred ekrana u ovim ranim trenucima, značiće ceo život.

 

Kako balansirati tehnologiju i igre na otvorenom?

Postizanje balansa između tehnologije i igre na otvorenom kod dece zahteva jasno postavljanje pravila i granica. Možete ograničiti vreme koje deca provode koristeći ekrane, na primer, dopuštajući sat vremena dnevno za video igre ili gledanje sadržaja, dok ostatak vremena treba biti posvećen fizičkim aktivnostima. 

Pored postavljanja granica, važno je koristiti tehnologiju kao alat koji može podstaći fizičke aktivnosti. Postoje aplikacije i igre koje podstiču decu na kretanje, kao što su igre koje zahtevaju plesanje, trčanje ili skakanje. Takođe, koristite tehnologiju za učenje o prirodi, snimanje video klipova ili pratite fizičke aktivnosti pomoću telefona jer to može motivisati decu da istražuju prirodu dok koriste tehnologiju na kreativan način.

Tvoj primer je najvažniji, zato učestvuj u aktivnostima zajedno sa decom. Deca se lakše uključuju u igre na otvorenom ako vide da roditelji uživaju u njima. Takođe, važno je omogućiti deci da izaberu kako žele provesti vreme, dajući im mogućnost da biraju između igre na otvorenom i korišćenja tehnologije, uz naglasak na zdravu ravnotežu.

Da li edukativni sadržaj može biti koristan?

Mama, znaj da, edukativni sadržaj za decu svakako može biti koristan, jer pruža mogućnost da se deca uče novim veštinama i informacijama na zanimljiv i interaktivan način. Korišćenjem aplikacija, video sadržaja ili edukativnih igara, deca mogu razvijati kognitivne sposobnosti, proširivati svoje znanje o svetu, matematici, nauci, jeziku i umetnosti. Ovaj sadržaj može biti prilagođen uzrastu deteta, čineći učenje zabavnim i motivišućim, što pomaže u održavanju njihove pažnje i angažmana.

Čak i najkorisniji sadržaj treba biti kontrolisan od strane roditelja i u svim onim uslovima koji neće štetiti tvom detetu. I kada dozvoliš detetu da na kratko pogleda izabrani edukativni program, neka ekran bude dovoljno udaljen (poželjno bi bilo da to čak bude i televizor, pre nego telefon), neka zvuk bude prilagođen i budi uvek blizu kako bi bila svesna šta tvoje dece ima priliku da čuje. 

Evo kako ograničiti vreme pred ekranom

Ako bismo bili sasvim iskreni, ni vreme koje roditelji provode ispred svojih telefona nije za pohvalu. Kako navode stručnjaci tvoje vreme pred ekranom, ne uključujući sate na poslu, ne bi smelo da prelazi dva sata dnevno. Prosečan screen time odraslih ljudi u svetu je čak 6 sati i 40 minuta. Upravo zato je prvi savet koji ćemo ti dati: 

• Redukuj svoje vreme pred ekranom, za početak. Iako se društvene mreže i neobavezan čet sa prijateljicama čine kao beg od svakodnevnih obaveza i nagomilane frustracije, tvoje vreme pred ekranom je jedan od faktora zašto se osećaš neobjašnjivo preterano umorno. Najmerodavniji metod vaspitavanja je primer koji dajemo deci. Zato, ukoliko svojoj deci preporučuješ manje vremena pred ekranom, budi prijatelj i sebi i smanji gledanje u isti.
• Isplaniraj zabavan dan sa svojim mališanom i na taj način telefon će manje biti potreban, kako tebi tako i njemu. Ukoliko je tvoje dete već naviknuto na određeno prekomerno vreme pred ekranom, okupiraj ga drugim igrama i aktivnostima kako mu sadržaj na telefonu ne bi pao na pamet. 
• Isključi televizor i telefon za vreme obroka i minimum sat pre spavanja. Već smo govorili o tome kako ekranizam negativno utiče na rutinu spavanja kod male dece, zato ekrane držite podalje od spavaće sobe kako biste se bolje odmorili i vi i oni. 
• Normalizujte druge načine učenja kao što su pevanje pesmica, crtanje i naravno čitanje mnogo zanimljivih knjiga. Danas postoji zaista veliki broj visokokvalitetnih i prelepo ilustrovanih knjižica koje se mogu koristiti od najranijeg doba, tako da čitanje zamenite gledanjem u ekrane.